Ima u nama nagona
da uzletimo nebu
kano ptice
zamahnemo krilima
do u oblake daleke
kličuć iz sveg grla
poput surog orla
nedostižnim visinama

Ima u nama strasti
da zaronimo i zaplivamo
šuteć s ribama
posuti srebrnim nitima
bezglavo poniruć
tajnovitim šumama
skrivenim oku
u morskim dubinama

Ima u nama duše
koja pjeva i samuje
nebo joj visinama
ravno nije
ni najdublje more
do pola da se dolije
a jata ptica
riba neizbroj
čekaju susret
s dušom sličnom
makar da s njom
u svetoj tišini
ispod glasa
ljubavi jednoj
zapjevat hoće
zajedno.

Duško Babić