Od slutnji o izmaštanom praskozorju ne ostade ništa.

Raspršilo verolmno sunce preostale fragmente sna o belini. 

Magijskom veštinom pretočeni, hektolitri maštanja prelivaju se

preteći da ovladaju javom, prostorom, vremenom, i bićem.

Samo za trenutak jutra, za časak spoznaje o postojanju.

Možda za prepoznavanje sebe u životu.

Ništa veliko, ni jako važno. 

Saglasno prirodi, trajanje ne ograničava doživljaj.

Čini ga na ovaj ili onaj način vrednim sećanja.

Ili ne.

Ako zasluži nezaborav, prostire se beskonačno.

U suprotnom, preostaju naredni pokušaji.

Naposletku, uvek postoji sledeći put.

Sa putokazom ka novom raskršću.

Milen Šelmić