ВАТРА

Утихну излизано тоцило,

цика се дечија намах затре,

застаде огрубело стопало

сред занемеле циганске шатре.

Поглед паде на сукње шарене,

на варљиви плам ватре логорске,

угаси жеђ од игре жежене

из врча воде 'ладне, изворске.

Обриса усну рукавом гуња,

и цикну промукло, љуто, дуго...

жену зграби (небом севну муња):

"Свирај, гитаро, циганска туго,

о црном оку чувену ону!

Сви нек изгоримо у овом сутону!"

5. септембар 2011.

VATRA

Utihnu izlizano tocilo,
cika se dečija namah zatre,
zastade ogrubelo stopalo
sred zanemele ciganske šatre.

Pogled pade na suknje šarene,
na varljivi plam vatre logorske,
ugasi žeđ od igre žežene
iz vrča vode 'ladne, izvorske.

Obrisa usnu rukavom gunja,
i ciknu promuklo, ljuto, dugo ...
ženu zgrabi (nebom sevnu munja):

"Sviraj, gitaro, ciganska tugo,
o crnom oku čuvenu onu!
Svi nek izgorimo u ovom sutonu! "

5. septembar 2011.

Mirjana Marinković