Forum
- Datum objave:
09. 09. 2009 ob 10:28 - Spremljaj
- Število komentarjev: 1157
- Piše: Zalka Grabnar
_LI.jpg "Zalka Grabnar")
- Ostale teme tega avtorja
- Prebrano 64213 krat
PREVEDI PESEM
Ker se je prijelo prevajanje pesmi članov, začelo se je tu:
http://www.pesem.si/forum.php?action=vthread&forum=1&topic=3239
, odpiram temo pod rubriko, kjer so dobrodošle debate za razvijanje
prevodov, razmišljanja o tej temi, poskusi, predlogi ipd.
Prevajalski entuziasti na plan :-)))
Lp,
Zalka
Prevajalski entuziasti na plan :-)))
Lp,
Zalka
Sporočilo:
Draga moja Breza! Jao, stvarno te volim i čitaš mi misli ... :)))
Baš sam ti vrlo zahvalna. Stvarno od srca. :) Mislila sam već nekoliko puta da te zamolim iz dubine moje duše za prijevod ali bilo mi je nezgodno. A sada! Ne znaš uopšte koliko mi to znači. Hvala! Puno hvala!
Topli zagrljaj
Mateja
Uskoro ču se ti javiti preko maila ali fino bi bilo, da se sretnemo opet. Možda na pikniku ali ne znam dali ću moći. :))))))
Evo to sem napisala in upam, da mi je uspelo pravilno, če ne pa, hahahha, vsaj poskušala sem, a ne.
Cmok in moje spoštovanje
Draga moja Breza! Jao, stvarno te volim i čitaš mi misli ... :)))
Baš sam ti vrlo zahvalna. Stvarno od srca. :) Mislila sam već nekoliko puta da te zamolim iz dubine moje duše za prijevod ali bilo mi je nezgodno. A sada! Ne znaš uopšte koliko mi to znači. Hvala! Puno hvala!
Topli zagrljaj
Mateja
Uskoro ču se ti javiti preko maila ali fino bi bilo, da se sretnemo opet. Možda na pikniku ali ne znam dali ću moći. :))))))
Evo to sem napisala in upam, da mi je uspelo pravilno, če ne pa, hahahha, vsaj poskušala sem, a ne.
Cmok in moje spoštovanje
Mateja, tvoja hrvaščina je boljša od moje slovenščine :))!!!
Lepo bodi!
Lepo bodi!
Skrivnost megalitov avtor patra
Tajna megalita
Jer ti jastučići dekontaminiraju noć. Kad vodu promijeniš u vode. I nag si. I mokar. I mudar. I tako, jesi. Kad se bakreno oviješ oko tijela da bi uz njega mogao pozelenjeti. Dušu si nasapunjao nadahnućem, koje jeste i nije. Kad si tamo, sasvim pokraj, i znaš, da jesam, i mogao bi postati runa savijena na dvoje i kap te kiše, što pada, opet i opet na trepetljikaste listove japanske višnje, tu, baš tu, kroz prozor. I tamo je. Kao i ti. Tamo. U sva četiri godišnja doba kroz rupice te gledam. Priložim se uza te kao nepotrebne upute. I bivam. Jer hoću biti. I ako želiš, ako tako želiš, glineni vrč bivam, u kome oživiš. i utisnuta u molekule tvoga, našega raja. I postajem pitka, i liječim te. I samoljepljiva ako hoćeš. Zakodirana da ne zračim. Atlantidska i srebrena i još kakva, ako želiš. Mogu ti kao tarot predskazivati sudbinu, položiti te v oblik križa ili ključa ili još čega na k. Mogu da se ritmički poljuljkujem, neprestano te dotičem. Mogu biti tvoj svako. Ili tvoj niko. Mogu biti Thotova knjiga sa geografskom kartom i kazaljkom u sredini. Kerrockova piramida. I formular. Mogu biti. Mogu biti neizbježni kraj. Ili upaljiva unutrašnja napetost. Nekolikotonska kocka. Mogu biti kupola sa otvorom u sredini. Rimska ruševina. Zigurat. Teotihuacan. Tenochtitlan. Mogu biti kašmir koji se ti upliće u kosu. Tvoje korijensko jedro, sva i svuda. Samoglasnik, kojeg možeš zaboraviti. Ili sanskritski dah, što se anatomski izdiše svaki put kad zažmuriš. Mogu ti se kroz prozor spustiti svjetlosno prehranjena i puniti te u krhkom redoslijedu, noć i dan. Mogu biti jelovina i lipovo drvo, kožni pojas i sirova svila, laneno platno ili zbir svota. Jer tako hoću. Jer ti se činim. Za tebe mogu štakati preko zaleđenog jezera, ako hoćeš. Mogu se pustiti zasuti 1400 m sjeverno od polarnog medvjeda. Mogu biti zrno, avantgardni most kojim ulaziš u ono svoje nekuda. I... Ako te jednog dana bez tabua pomilujem tamo odakle se izhodištiš, neočekivano i nježno, samo me stisni u zagrljaj. Da budem tvoja algebra u onom smjelom beskraju. Za sada. I na vjekove. Amin.
Deklica v oranžnem avtor Ana Porenta
Djevojčica u narandžastom
hodaš desnom stranom
jednom nogom na asfaltu
drugom po utabanom pijesku
zibaš bradu
znam da ne žvaćeš
svaki put te vidim kako dolaziš
ujutro silaziš s brda
i popodne se vraćaš
kosa ti vodoravno štrči od lubanje
u magli i snijegu, u vjetru također
odjeća živih boja
trepeta oko tvojih leđa
kao trepetljika
tvoje oči su bezizražajne
nisam te još vidjela na tržnici
iako uz brdo gmiziš natovarena
kesama iz kojih prosijevaju
narandže i kiflice
zagledana preda se
nikad ne dižeš palca ili pogleda
ravnomjerno gaziš kroz oblak
i probadaš svjetlost svojom sjenkom
kako možeš biti uvijek ista
učiniš mi se kao kandelaber
i najednom pomislim
da se ukazuješ samo meni
zato pitam o tebi
veterinara inkasanta seoske tračare šofera školskog kombija cvjećarku poštara župnika gostioničara šetačicu psa grabljačicu kosca skretničara učiteljicu pjevanja krovopokrivača gljivaricu konobaricu lovca tajnicu strugara
odmahuju
ne, nitko te još nije opazio
nitko te ne poznaje
možda si samo moj privid
a produbljene bore govore
da i ti stariš
dakle, stvarna si.
Tajna megalita
Jer ti jastučići dekontaminiraju noć. Kad vodu promijeniš u vode. I nag si. I mokar. I mudar. I tako, jesi. Kad se bakreno oviješ oko tijela da bi uz njega mogao pozelenjeti. Dušu si nasapunjao nadahnućem, koje jeste i nije. Kad si tamo, sasvim pokraj, i znaš, da jesam, i mogao bi postati runa savijena na dvoje i kap te kiše, što pada, opet i opet na trepetljikaste listove japanske višnje, tu, baš tu, kroz prozor. I tamo je. Kao i ti. Tamo. U sva četiri godišnja doba kroz rupice te gledam. Priložim se uza te kao nepotrebne upute. I bivam. Jer hoću biti. I ako želiš, ako tako želiš, glineni vrč bivam, u kome oživiš. i utisnuta u molekule tvoga, našega raja. I postajem pitka, i liječim te. I samoljepljiva ako hoćeš. Zakodirana da ne zračim. Atlantidska i srebrena i još kakva, ako želiš. Mogu ti kao tarot predskazivati sudbinu, položiti te v oblik križa ili ključa ili još čega na k. Mogu da se ritmički poljuljkujem, neprestano te dotičem. Mogu biti tvoj svako. Ili tvoj niko. Mogu biti Thotova knjiga sa geografskom kartom i kazaljkom u sredini. Kerrockova piramida. I formular. Mogu biti. Mogu biti neizbježni kraj. Ili upaljiva unutrašnja napetost. Nekolikotonska kocka. Mogu biti kupola sa otvorom u sredini. Rimska ruševina. Zigurat. Teotihuacan. Tenochtitlan. Mogu biti kašmir koji se ti upliće u kosu. Tvoje korijensko jedro, sva i svuda. Samoglasnik, kojeg možeš zaboraviti. Ili sanskritski dah, što se anatomski izdiše svaki put kad zažmuriš. Mogu ti se kroz prozor spustiti svjetlosno prehranjena i puniti te u krhkom redoslijedu, noć i dan. Mogu biti jelovina i lipovo drvo, kožni pojas i sirova svila, laneno platno ili zbir svota. Jer tako hoću. Jer ti se činim. Za tebe mogu štakati preko zaleđenog jezera, ako hoćeš. Mogu se pustiti zasuti 1400 m sjeverno od polarnog medvjeda. Mogu biti zrno, avantgardni most kojim ulaziš u ono svoje nekuda. I... Ako te jednog dana bez tabua pomilujem tamo odakle se izhodištiš, neočekivano i nježno, samo me stisni u zagrljaj. Da budem tvoja algebra u onom smjelom beskraju. Za sada. I na vjekove. Amin.
Deklica v oranžnem avtor Ana Porenta
Djevojčica u narandžastom
hodaš desnom stranom
jednom nogom na asfaltu
drugom po utabanom pijesku
zibaš bradu
znam da ne žvaćeš
svaki put te vidim kako dolaziš
ujutro silaziš s brda
i popodne se vraćaš
kosa ti vodoravno štrči od lubanje
u magli i snijegu, u vjetru također
odjeća živih boja
trepeta oko tvojih leđa
kao trepetljika
tvoje oči su bezizražajne
nisam te još vidjela na tržnici
iako uz brdo gmiziš natovarena
kesama iz kojih prosijevaju
narandže i kiflice
zagledana preda se
nikad ne dižeš palca ili pogleda
ravnomjerno gaziš kroz oblak
i probadaš svjetlost svojom sjenkom
kako možeš biti uvijek ista
učiniš mi se kao kandelaber
i najednom pomislim
da se ukazuješ samo meni
zato pitam o tebi
veterinara inkasanta seoske tračare šofera školskog kombija cvjećarku poštara župnika gostioničara šetačicu psa grabljačicu kosca skretničara učiteljicu pjevanja krovopokrivača gljivaricu konobaricu lovca tajnicu strugara
odmahuju
ne, nitko te još nije opazio
nitko te ne poznaje
možda si samo moj privid
a produbljene bore govore
da i ti stariš
dakle, stvarna si.
Jur, najlepša hvala za prevod. Oglašam se šele zdaj, ker sem bila odsotna. Zdi se mi izvrsten, žal mi je le, da se izgubi besedna (in onomatopejska) igra
le šest skokov stran
le še stran (= le šest ran)
Bi se dalo to vpeljati tudi v prevod?
Lp,
Kerstin
le šest skokov stran
le še stran (= le šest ran)
Bi se dalo to vpeljati tudi v prevod?
Lp,
Kerstin
Zdravo Kerstin
Točno tega pomena se ne da vpeljati.
Lahko bi se igračkal in izpeljal kakšno
onomatopejsko igrico v hrvaščini, vendar
to ne bi bilo to kar si ti dosegla v slovenščini.
Odkrito povem, da te tvoje besedne (onomatopejske)
igre nisem opazil.
Kot sem napisal na začetku, v hrvaščini se ne da doseči
enakega pomena, bom pa to sprejel kot izziv in poskušal
ob priliki skombinirati kakšno podobno igro iz hrvaških besed.
Lep pozdrav
JUR
Točno tega pomena se ne da vpeljati.
Lahko bi se igračkal in izpeljal kakšno
onomatopejsko igrico v hrvaščini, vendar
to ne bi bilo to kar si ti dosegla v slovenščini.
Odkrito povem, da te tvoje besedne (onomatopejske)
igre nisem opazil.
Kot sem napisal na začetku, v hrvaščini se ne da doseči
enakega pomena, bom pa to sprejel kot izziv in poskušal
ob priliki skombinirati kakšno podobno igro iz hrvaških besed.
Lep pozdrav
JUR
Poslano: 22 Nov 2009 10:40 - Spremenil: JUR
Odgovor Navedek
Deklica v oranžnem avtor Ana Porenta
Djevojčica u narančastom
=======================================
Behar
za primerjavo lahko pogledaš moj prevod
na četrti strani
Lep pozdrav
JUR
Odgovor Navedek
Deklica v oranžnem avtor Ana Porenta
Djevojčica u narančastom
=======================================
Behar
za primerjavo lahko pogledaš moj prevod
na četrti strani
Lep pozdrav
JUR
Hvala, Jur,
bogve, kdaj bi jo uspel najti...
ja, pa čestitam za tisto "ravnomjerno brodiš kroz oblak"... dobra izbira.
Lep pozdrav!
bogve, kdaj bi jo uspel najti...
ja, pa čestitam za tisto "ravnomjerno brodiš kroz oblak"... dobra izbira.
Lep pozdrav!
Behar, Jur (in breza ;-) - zelo vesela sem prevodov in ob tem, ko jih berem, razmišljam, koliko intenzivnega ukvarjanja potrebuje branje pesmi, usmerjeno v prevajanje - nikakor ne ostajate na površini pesmi, ampak lovite tudi njene skrite pomene, velikokrat jih šele prav odkrijete s svojim prevajanjem.
Že zdaj naj spomnim, da bomo v okviru večerov, ki jih pripravljamo za projekt Še so z nami, v oktobru pripravili Pesem.si prevajalski večer - na tem večeru, si predstavljam, bi avtorji prebrali svojo pesem, prevajalec bi predstavil prevod (v grobem).
Super ste! Lep pozdrav in hvala!
Ana
Že zdaj naj spomnim, da bomo v okviru večerov, ki jih pripravljamo za projekt Še so z nami, v oktobru pripravili Pesem.si prevajalski večer - na tem večeru, si predstavljam, bi avtorji prebrali svojo pesem, prevajalec bi predstavil prevod (v grobem).
Super ste! Lep pozdrav in hvala!
Ana
Pismo - Vertigo
Davno poslato,
plavo
u želji da umiri me,
ohrabri
i odagna misao na
razdaljinu među nama.
To kratko pismo
bezbroj puta pročitano,
sastavljeno iz delića
tvoje naklonjenosti,
milovalo je sve u meni,
ljuljalo se
na mojim trepavicama ...
Danas,
iako skriveno u tamnici prostora
odzvanja u meni
kao molitva.
Pismo
Poslano davno tega.
Modro
v želji, da me pomiri,
ohrabri
in odžene misel
na razdaljo med nama.
To kratko pismo,
neštetokrat prebrano,
sestavljeno
iz delčkov tvoje naklonjenosti,
je božalo vse v meni.
Zibalo se je
na mojih trepalnicah ...
Danes,
čeprav skrito
v temnici nekega prostora,
odzvanja v meni
kot močitev.
LP, Lidija
Vertigo, prosim za mnenje o prevodu in za dovoljenje za objavo prevoda na portalu.
:)
Davno poslato,
plavo
u želji da umiri me,
ohrabri
i odagna misao na
razdaljinu među nama.
To kratko pismo
bezbroj puta pročitano,
sastavljeno iz delića
tvoje naklonjenosti,
milovalo je sve u meni,
ljuljalo se
na mojim trepavicama ...
Danas,
iako skriveno u tamnici prostora
odzvanja u meni
kao molitva.
Pismo
Poslano davno tega.
Modro
v želji, da me pomiri,
ohrabri
in odžene misel
na razdaljo med nama.
To kratko pismo,
neštetokrat prebrano,
sestavljeno
iz delčkov tvoje naklonjenosti,
je božalo vse v meni.
Zibalo se je
na mojih trepalnicah ...
Danes,
čeprav skrito
v temnici nekega prostora,
odzvanja v meni
kot močitev.
LP, Lidija
Vertigo, prosim za mnenje o prevodu in za dovoljenje za objavo prevoda na portalu.
:)
Pozdravljena Lidija,
Če lahko povem, da čutim v zadnji kitici besedo nekega kot odvečno in opažam večernega škratka, ki je naredil iz molitev - močitev.
Seveda, se strinjam z objavo na portalu pesem.si.
Lep večer želi
Vertigo
Če lahko povem, da čutim v zadnji kitici besedo nekega kot odvečno in opažam večernega škratka, ki je naredil iz molitev - močitev.
Seveda, se strinjam z objavo na portalu pesem.si.
Lep večer želi
Vertigo
uh, škratek, škratek nekaj "moči"
:)
ja, imaš prav - "nekega" ne paše noter, ni v tvojem besedilu!
Hvala.
LP, Lidija
:)
ja, imaš prav - "nekega" ne paše noter, ni v tvojem besedilu!
Hvala.
LP, Lidija
Sva avtor Tomaž Mahkovic
Sva
In je dopust
in dogovorjeni mesidž
in pobeg, ki to ni, saj je vračanje v domovanje duše;
je umik iz današnjosti sorodstveno povezane z včerajšnjostjo.
In je brezdežnikast deževni dan
in hrepeneče čakanje
in stara akacija
in pod njo klafeta
in pod njo mož;
nasmejan, preznojen, premočen, zapacan, zadovoljen, zaljubljen, njen.
In je preporod zazabljene sreče
in drsenje z znojem pomešanega kapljičastega neba po hrbtni struni.
In je Ona.
In so na žaru pečeni jurčki
in je neko tolmunasto oko
in je hlebček še vročega koruznega kruha
in je nek žvenketajoč smeh
in sta dve vrsti sira
in dvoje izzarebrnih utripljajev.
In je spomin na sobo,
ki ji ni bilo dopuščeno vladati s svojo hladno (ne)vsebino.
In je spomin na tisočero toplih sob.
In je sto let njunega znanstva, skrčenih v en sam božanski mesec dni.
In je mesec dni njunega znanstva, pahljačasto razprt skozi stoletja.
In je pivo, zato, da podaljšuje odhod
in je pitje ljubezni skozi prileganje ustnic
in je medsebojna poezija
in je daritev sebe, sebe, sebe, sebe, sebe, sebe.
In je brezčasje spesnjeno s trenutkov.
In je štropotanje nebesnih solz po platneni strehi
in je avgustovski vonj njunosti
in lapornat pesek, ki ga je treba potipati
in bonsai, ki ga je ustvarila ista bičajoča preteklost kot njiju.
In je umirajoča kopula sem
in je rojevajoča se kopula sva.
-------------------------------------------------------------------------------
Jesmo
Dopust je
i dogovoreni mesiđ
i bijeg koji to nije, to je povratak u boravište duše;
bijeg je iz današnjice rodbinski povezane jučerašnjicom.
Kišovit dan je bez kišobrana
i čeznutljivo čekanje
i stari bagrem
i pod njim šešir
i pod njim čovjek;
nasmijan, preznojen, promočen, zaprljan, zadovoljan, zaljubljen, njen.
Preporod je većzaboravljene sreće
i klizanje sa znojem pomiješanog kapljičastog neba po leđnoj struni.
I Ona.
I na žaru pečeni vrganji
i jedno vrtlog-oko
i hljepčić još toploga kukuruznoga kruha
i neki zveketavi smijeh
i dvije vrste sira
i dva izarebrna treptaja.
I uspomena na sobu
kojoj nije bilo dozvoljeno vladati svojom hladnom (bez)sadržajnošću.
I uspomena na tisuće toplih soba.
I sto godina našega poznanstva, zgrčenih u samo jedan božanski mjesec dana.
I mjesec dana našega poznanstva, lepezasto raširenih kroz stoljeća.
I pivo, zato, da produžava odlazak
i napoj ljubavi kroz spajanje usana
i međusobna poezija
i darivanje sebe, sebe, sebe, sebe, sebe, sebe.
I bezvremenost sročena iz trenutaka.
I štropotanje nebeskih suza po platnenoj strehi
i augustovski miris neminovnosti
i laporasti pijesak, koji treba opipati
i bonsai, koji je stvorila ista šibajuća prošlost kao i njih.
I kopula koja umire: jesam
i kopula koja se rađa: jesmo.
Sva
In je dopust
in dogovorjeni mesidž
in pobeg, ki to ni, saj je vračanje v domovanje duše;
je umik iz današnjosti sorodstveno povezane z včerajšnjostjo.
In je brezdežnikast deževni dan
in hrepeneče čakanje
in stara akacija
in pod njo klafeta
in pod njo mož;
nasmejan, preznojen, premočen, zapacan, zadovoljen, zaljubljen, njen.
In je preporod zazabljene sreče
in drsenje z znojem pomešanega kapljičastega neba po hrbtni struni.
In je Ona.
In so na žaru pečeni jurčki
in je neko tolmunasto oko
in je hlebček še vročega koruznega kruha
in je nek žvenketajoč smeh
in sta dve vrsti sira
in dvoje izzarebrnih utripljajev.
In je spomin na sobo,
ki ji ni bilo dopuščeno vladati s svojo hladno (ne)vsebino.
In je spomin na tisočero toplih sob.
In je sto let njunega znanstva, skrčenih v en sam božanski mesec dni.
In je mesec dni njunega znanstva, pahljačasto razprt skozi stoletja.
In je pivo, zato, da podaljšuje odhod
in je pitje ljubezni skozi prileganje ustnic
in je medsebojna poezija
in je daritev sebe, sebe, sebe, sebe, sebe, sebe.
In je brezčasje spesnjeno s trenutkov.
In je štropotanje nebesnih solz po platneni strehi
in je avgustovski vonj njunosti
in lapornat pesek, ki ga je treba potipati
in bonsai, ki ga je ustvarila ista bičajoča preteklost kot njiju.
In je umirajoča kopula sem
in je rojevajoča se kopula sva.
-------------------------------------------------------------------------------
Jesmo
Dopust je
i dogovoreni mesiđ
i bijeg koji to nije, to je povratak u boravište duše;
bijeg je iz današnjice rodbinski povezane jučerašnjicom.
Kišovit dan je bez kišobrana
i čeznutljivo čekanje
i stari bagrem
i pod njim šešir
i pod njim čovjek;
nasmijan, preznojen, promočen, zaprljan, zadovoljan, zaljubljen, njen.
Preporod je većzaboravljene sreće
i klizanje sa znojem pomiješanog kapljičastog neba po leđnoj struni.
I Ona.
I na žaru pečeni vrganji
i jedno vrtlog-oko
i hljepčić još toploga kukuruznoga kruha
i neki zveketavi smijeh
i dvije vrste sira
i dva izarebrna treptaja.
I uspomena na sobu
kojoj nije bilo dozvoljeno vladati svojom hladnom (bez)sadržajnošću.
I uspomena na tisuće toplih soba.
I sto godina našega poznanstva, zgrčenih u samo jedan božanski mjesec dana.
I mjesec dana našega poznanstva, lepezasto raširenih kroz stoljeća.
I pivo, zato, da produžava odlazak
i napoj ljubavi kroz spajanje usana
i međusobna poezija
i darivanje sebe, sebe, sebe, sebe, sebe, sebe.
I bezvremenost sročena iz trenutaka.
I štropotanje nebeskih suza po platnenoj strehi
i augustovski miris neminovnosti
i laporasti pijesak, koji treba opipati
i bonsai, koji je stvorila ista šibajuća prošlost kao i njih.
I kopula koja umire: jesam
i kopula koja se rađa: jesmo.
Deklica v zelenem
Zelena ti pristoji.
Čeprav jo zakrivaš z rožnimi vzorci tunik
in z rutkami, iz katerih pozvanjajo živobarvne resice
s kokosovo lupino, izrezljano v amulet.
Poletje preživiš v hribovski vasici.
Ko začne vzhajati sonce,
si že pod svojim hrastom na obronku gozda.
Z zamahi, kot bi imela krila, valoviš skozi polmrak.
Ko sonce docela zleze izza obrvi gora,
odplešeš pozdrav soncu.
Sonce ti odzdravi in se odlepi od horizonta.
Lahkih korakov se spustiš do reke.
Slečeš se in potopiš v tolmun.
Druge čase ne vzhajaš s soncem, še posebej ne pozimi.
Takrat se v hodniku garsonjere,
ki si ga predelala v kopalnico,
z dišečimi mili ob oranžni leščerbi obdaš z vonjem za nov dan.
Že precej let je, odkar si pela v opernem zboru.
Zamujala si sončne zahode, zato si pustila službo in začela mešati kreme in masirati mestne petičnice, preden so se odpravljale nakupovat.
S stene tvoje garsonjere polzijo kapljice, ki so jih stresli ptiči, ko so se umili v vodnjaku, skozi vodno prizmo se bela svetloba za njimi spreminja v mavrični lok, po žilah tropskih rastlin se flurescentno pretakajo raztopljene rudnine, metulji vzletajo iz popokanih zapredkov izpod orhidejinih cvetov, lilija izteguje svoj pestič in brazde prašnikov nabrekajo s tapete.
S kalčki, ki jih gojiš na vseh policah doma, se hraniš iz zelenih skledic.
Eno si razbila, zato se odpraviš na tržnico.
Med zelišči začutiš valovanje, ki te privede do prodajalca tofuja.
Tofu ti izroči v okrušeni rožnati skledici
(lahko jo obdržiš, ti reče).
To vzameš za znamenje.
Plačaš in počakaš, da pospravi svoj pult.
Odvedeš ga v svoje nadstropje.
Použijeta tofu in sojo iz kalilnika.
On sede v lotosov cvet in zamiži.
Ti se pripraviš za večerni obred.
Vsak dan se ob izračunani uri sončnega zahoda
(s tvojega mesta ga redko vidiš) postaviš k odprtem oknu.
Vdihuješ in izdihuješ, da se uglasiš s soncem.
Ko te zajame poseben mir, v katerem se duhovno povežeš s hribovsko vasico,
čutiš, da sta se za čez noč poslovila.
Okno običajno zapreš in pod njim,
zavita v laneno odejo, zaspiš.
Danes ne, nisi sama. Zaznavaš prodajalčeve misli.
Med vama je zrenje, sinergija, premikanje teles.
S sosednje terase vaju vidim ležati pod oknom.
------------------------------------------------------------------------------
Djevojčica u zelenom
Zelena ti dobro stoji.
Iako je sakrivaš tunikama s natisnutim cvjetićima
i maramicama, iz kojih se njišu resice živih boja
s kokosovom ljuskom, izrezbarenom za amulet.
Ljeto proživiš u planinskom selu.
U vrijeme izlaska sunca
ti si već pod svojim hrastom na obronku šume.
Zamasima, kao da imaš krila, talasaš kroz polumrak.
Kad se sunce sasvim izvuče iza obrva planina,
otplešeš pozdrav suncu.
Sunce ti uzvrati pozdrav i odlijepi se od horizonta.
Lakim korakom siđeš do rijeke.
Svučeš se i zaroniš u vir.
U ostalim godišnjim dobima ne izlaziš sa suncem, pogotovo ne zimi.
Tada se u hodniku garsonijere,
koji si preuredila u kupaonicu,
mirisnim sapunima kraj narančaste žiške
ogrćeš mirisom za novi dan.
Prošlo je dosta godina, otkad si pjevala u opernom zboru.
Kasnila si na zalaske sunca, zato si napustila taj posao te počela miješati kreme i masirati gradske gospođe, prije odlaska u kupnju.
Sa zida tvoje garsonijere klize kapljice, koje su otresle ptice, kad su se umivale u zdencu, kroz vodenu prizmu se bijela svijetlost iza njih pretvara u dugin luk, po žilama tropskih biljaka se fluorescentno pretaču rastopljeni minerali, leptiri uzlijeću iz popucalih čahurica ispod orhidejinih cvjetova, ljiljan isteže svoj tučak a brazde prašnika bubre na tapeti.
Klice koje gojiš na svim policama kod kuće, jedeš iz zelenih šalica.
Jednu si razbila, zato odeš na tržnicu.
Među biljem osjetiš vibracije, koje te dovedu do prodavača tofua.
Tofu ti izruči u otučenoj roza šalici
(možeš je zadržati, rekao je).
To prihvatiš kao znamenje.
Platiš mu i sačekaš da pospremi svoj pult.
Odvedeš ga na svoj sprat.
Pojedete tofu i soju iz klijališta.
On sjedne u lotosov cvijet i zažmiri.
Ti se pripremiš za večernji obred.
Svaki dan u izračunano vrijeme zalaska sunca
(sa svojega mjesta ga rijetko vidiš) staneš kraj otvorenog prozora.
Udišeš i izdišeš da se uskladiš sa suncem.
Kad te preplavi poseban mir, u kojem se duhovno povežeš s planinskim selom,
osjećaš, da ste se rastali do kraja noći.
Prozor obično zatvoriš i pod njim,
zamotana u lanenu deku, zaspeš.
Danas ne možeš, nisi sama. Čitaš misli prodavača.
Među vama je zrenje, sinergija, gibanje tijela.
Sa susjedne terase vidim kako ležite pod prozorom.
Zelena ti pristoji.
Čeprav jo zakrivaš z rožnimi vzorci tunik
in z rutkami, iz katerih pozvanjajo živobarvne resice
s kokosovo lupino, izrezljano v amulet.
Poletje preživiš v hribovski vasici.
Ko začne vzhajati sonce,
si že pod svojim hrastom na obronku gozda.
Z zamahi, kot bi imela krila, valoviš skozi polmrak.
Ko sonce docela zleze izza obrvi gora,
odplešeš pozdrav soncu.
Sonce ti odzdravi in se odlepi od horizonta.
Lahkih korakov se spustiš do reke.
Slečeš se in potopiš v tolmun.
Druge čase ne vzhajaš s soncem, še posebej ne pozimi.
Takrat se v hodniku garsonjere,
ki si ga predelala v kopalnico,
z dišečimi mili ob oranžni leščerbi obdaš z vonjem za nov dan.
Že precej let je, odkar si pela v opernem zboru.
Zamujala si sončne zahode, zato si pustila službo in začela mešati kreme in masirati mestne petičnice, preden so se odpravljale nakupovat.
S stene tvoje garsonjere polzijo kapljice, ki so jih stresli ptiči, ko so se umili v vodnjaku, skozi vodno prizmo se bela svetloba za njimi spreminja v mavrični lok, po žilah tropskih rastlin se flurescentno pretakajo raztopljene rudnine, metulji vzletajo iz popokanih zapredkov izpod orhidejinih cvetov, lilija izteguje svoj pestič in brazde prašnikov nabrekajo s tapete.
S kalčki, ki jih gojiš na vseh policah doma, se hraniš iz zelenih skledic.
Eno si razbila, zato se odpraviš na tržnico.
Med zelišči začutiš valovanje, ki te privede do prodajalca tofuja.
Tofu ti izroči v okrušeni rožnati skledici
(lahko jo obdržiš, ti reče).
To vzameš za znamenje.
Plačaš in počakaš, da pospravi svoj pult.
Odvedeš ga v svoje nadstropje.
Použijeta tofu in sojo iz kalilnika.
On sede v lotosov cvet in zamiži.
Ti se pripraviš za večerni obred.
Vsak dan se ob izračunani uri sončnega zahoda
(s tvojega mesta ga redko vidiš) postaviš k odprtem oknu.
Vdihuješ in izdihuješ, da se uglasiš s soncem.
Ko te zajame poseben mir, v katerem se duhovno povežeš s hribovsko vasico,
čutiš, da sta se za čez noč poslovila.
Okno običajno zapreš in pod njim,
zavita v laneno odejo, zaspiš.
Danes ne, nisi sama. Zaznavaš prodajalčeve misli.
Med vama je zrenje, sinergija, premikanje teles.
S sosednje terase vaju vidim ležati pod oknom.
------------------------------------------------------------------------------
Djevojčica u zelenom
Zelena ti dobro stoji.
Iako je sakrivaš tunikama s natisnutim cvjetićima
i maramicama, iz kojih se njišu resice živih boja
s kokosovom ljuskom, izrezbarenom za amulet.
Ljeto proživiš u planinskom selu.
U vrijeme izlaska sunca
ti si već pod svojim hrastom na obronku šume.
Zamasima, kao da imaš krila, talasaš kroz polumrak.
Kad se sunce sasvim izvuče iza obrva planina,
otplešeš pozdrav suncu.
Sunce ti uzvrati pozdrav i odlijepi se od horizonta.
Lakim korakom siđeš do rijeke.
Svučeš se i zaroniš u vir.
U ostalim godišnjim dobima ne izlaziš sa suncem, pogotovo ne zimi.
Tada se u hodniku garsonijere,
koji si preuredila u kupaonicu,
mirisnim sapunima kraj narančaste žiške
ogrćeš mirisom za novi dan.
Prošlo je dosta godina, otkad si pjevala u opernom zboru.
Kasnila si na zalaske sunca, zato si napustila taj posao te počela miješati kreme i masirati gradske gospođe, prije odlaska u kupnju.
Sa zida tvoje garsonijere klize kapljice, koje su otresle ptice, kad su se umivale u zdencu, kroz vodenu prizmu se bijela svijetlost iza njih pretvara u dugin luk, po žilama tropskih biljaka se fluorescentno pretaču rastopljeni minerali, leptiri uzlijeću iz popucalih čahurica ispod orhidejinih cvjetova, ljiljan isteže svoj tučak a brazde prašnika bubre na tapeti.
Klice koje gojiš na svim policama kod kuće, jedeš iz zelenih šalica.
Jednu si razbila, zato odeš na tržnicu.
Među biljem osjetiš vibracije, koje te dovedu do prodavača tofua.
Tofu ti izruči u otučenoj roza šalici
(možeš je zadržati, rekao je).
To prihvatiš kao znamenje.
Platiš mu i sačekaš da pospremi svoj pult.
Odvedeš ga na svoj sprat.
Pojedete tofu i soju iz klijališta.
On sjedne u lotosov cvijet i zažmiri.
Ti se pripremiš za večernji obred.
Svaki dan u izračunano vrijeme zalaska sunca
(sa svojega mjesta ga rijetko vidiš) staneš kraj otvorenog prozora.
Udišeš i izdišeš da se uskladiš sa suncem.
Kad te preplavi poseban mir, u kojem se duhovno povežeš s planinskim selom,
osjećaš, da ste se rastali do kraja noći.
Prozor obično zatvoriš i pod njim,
zamotana u lanenu deku, zaspeš.
Danas ne možeš, nisi sama. Čitaš misli prodavača.
Među vama je zrenje, sinergija, gibanje tijela.
Sa susjedne terase vidim kako ležite pod prozorom.
Jur, hvala. Mi prav čarno deluje v jeziku, ki ga sicer poznam, a ni moj ustvarjalni jezik.
In tudi beseda sročiti - ubrati - uskladiti - dobro nadomesti besedo spesniti .
In tudi beseda sročiti - ubrati - uskladiti - dobro nadomesti besedo spesniti .
Jur, bravo, sila si - in hvala ti!
Spet te prosim za razlago (sem preveč bosa v sicer ljubem jeziku) - v tejle vrstici sem doživela, kot da gre za sončni zahod?:
Kad se sunce sasvim zavuče za obrve planina,
ja, s prevodi spoznavam nove, prej neznane besede - in to je posebno zrenje in učenje.
Lepo bodi,
Ana
Spet te prosim za razlago (sem preveč bosa v sicer ljubem jeziku) - v tejle vrstici sem doživela, kot da gre za sončni zahod?:
Kad se sunce sasvim zavuče za obrve planina,
ja, s prevodi spoznavam nove, prej neznane besede - in to je posebno zrenje in učenje.
Lepo bodi,
Ana
Ja, Tomaž
z nekaterimi besedami si mi dal kar nekaj dela
(zazabljene, izzarebrnih utripljajev, tolmunasto)
No, sročiti je lepa hrvaška beseda, ki se sicer
ne uporablja ravno pogosto. Pomeni pa točno to kar si ti
zapisal v slovenščini: spesniti. Lahko bi uporabil hrvaško varianto
spjevati ali kaj podobnega, toda sročiti mi je bolj všeč...
Po HJP
sròčiti
sròčiti (što) svrš. 〈prez. srȍčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. srȍčen〉
1. sastaviti, spjevati stihove, pismo i sl.
2. pejor. s teškoćama sastaviti, izreći i formulirati [jedva sročiti; sročiti rečenicu]
Lp
JUR
z nekaterimi besedami si mi dal kar nekaj dela
(zazabljene, izzarebrnih utripljajev, tolmunasto)
No, sročiti je lepa hrvaška beseda, ki se sicer
ne uporablja ravno pogosto. Pomeni pa točno to kar si ti
zapisal v slovenščini: spesniti. Lahko bi uporabil hrvaško varianto
spjevati ali kaj podobnega, toda sročiti mi je bolj všeč...
Po HJP
sròčiti
sròčiti (što) svrš. 〈prez. srȍčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. srȍčen〉
1. sastaviti, spjevati stihove, pismo i sl.
2. pejor. s teškoćama sastaviti, izreći i formulirati [jedva sročiti; sročiti rečenicu]
Lp
JUR
Prav imaš Ana.
Mora biti ravno obratno.
Kako sem to spregledal, ne vem...
Sem popravil.
Lep pozdrav
JUR
Mora biti ravno obratno.
Kako sem to spregledal, ne vem...
Sem popravil.
Lep pozdrav
JUR
Pa kaj, tudi jaz sem se šel sonetnih vaj
SONETNA VAJA avtor kočijaž
SONETNA VAJA
Odločiš se, pisala boš sonete,
pa še ne slišiš čisto melodije
in rime včasih kakšen zlog prebije,
brez stopice so silnice odvzete.
Vseeno vztrajaš, ker bi rada formo,
saj si se pred nedavnim odločila,
da boš prav vse na svetu naredila,
da pesmi daš primerno uniformo.
Morda potrebno bo veliko vaje,
preden se želja v pravi sad prelije.
A do takrat - premisli malo raje:
Mar bolje ni, da prosti verz zasije?
Ta zgodbi vendar širšo možnost daje
kot vsiljen takt, ki bistvo verza skrije.
----------------------------------------------------------
SONETNA VJEŽBA
Odlučila si, pisat ćeš sonete,
al' ne čuješ još svu tu melodiju
i rime nekad slog više dobiju,
bez prave stope silnice odlete.
Svejedno ustraješ, jer želiš formu,
jer smogla si tako se odlučiti,
da ćeš sve na svijetu učiniti,
da pjesmi daš primjernu uniformu.
Možda ćeš trebati još mnogo vježbi,
dok se želja u pravi plod slije.
A do tada - razmisli malo rađe:
Zar nije bolje, da prosti stih vrije?
On ipak priči širi značaj nađe
od danog takta, bit versa što skrije.
SONETNA VAJA avtor kočijaž
SONETNA VAJA
Odločiš se, pisala boš sonete,
pa še ne slišiš čisto melodije
in rime včasih kakšen zlog prebije,
brez stopice so silnice odvzete.
Vseeno vztrajaš, ker bi rada formo,
saj si se pred nedavnim odločila,
da boš prav vse na svetu naredila,
da pesmi daš primerno uniformo.
Morda potrebno bo veliko vaje,
preden se želja v pravi sad prelije.
A do takrat - premisli malo raje:
Mar bolje ni, da prosti verz zasije?
Ta zgodbi vendar širšo možnost daje
kot vsiljen takt, ki bistvo verza skrije.
----------------------------------------------------------
SONETNA VJEŽBA
Odlučila si, pisat ćeš sonete,
al' ne čuješ još svu tu melodiju
i rime nekad slog više dobiju,
bez prave stope silnice odlete.
Svejedno ustraješ, jer želiš formu,
jer smogla si tako se odlučiti,
da ćeš sve na svijetu učiniti,
da pjesmi daš primjernu uniformu.
Možda ćeš trebati još mnogo vježbi,
dok se želja u pravi plod slije.
A do tada - razmisli malo rađe:
Zar nije bolje, da prosti stih vrije?
On ipak priči širi značaj nađe
od danog takta, bit versa što skrije.
Pa, JUR, ti si neverjeten !
:)
Na zloge v tvojem prevodu sem poskusno postavila akcente. Zdaj mi pa povej, prosim ... se lahko bere tako, kot sem poudarila? Ker če se lahko, si lepo uspel super prevesti tudi stopico, kar je pri prevajanju sonetov težko! (Malo sem samo zamenjala vrstni red besed v treh verzih, prav tako zaradi stopice :)))
Odúčila si, pisat ćeš sonéte,
al' ne čujéš još svu tu melodíju
i rime nekad slog više dobíju,
bez prave stope silnice odlete.
Svejedno ustraješ, jer želiš formu,
jer smogla si se táko odlučiti,
da ćeš baš sve na svijetu učiníti,
da pjesmi daš primjernu unifórmu.
Možda ćeš trebati još mnogo vježbi,
dok želja se u pravi plod ne slije.
A do tadá - razmisli malo rađe:
Zar nije bolje, da prosti stih vrije?
On ipak priči širi značaj nađe
od danog takta bit versa što skrije.
?
LP, Lidija
:)
Na zloge v tvojem prevodu sem poskusno postavila akcente. Zdaj mi pa povej, prosim ... se lahko bere tako, kot sem poudarila? Ker če se lahko, si lepo uspel super prevesti tudi stopico, kar je pri prevajanju sonetov težko! (Malo sem samo zamenjala vrstni red besed v treh verzih, prav tako zaradi stopice :)))
Odúčila si, pisat ćeš sonéte,
al' ne čujéš još svu tu melodíju
i rime nekad slog više dobíju,
bez prave stope silnice odlete.
Svejedno ustraješ, jer želiš formu,
jer smogla si se táko odlučiti,
da ćeš baš sve na svijetu učiníti,
da pjesmi daš primjernu unifórmu.
Možda ćeš trebati još mnogo vježbi,
dok želja se u pravi plod ne slije.
A do tadá - razmisli malo rađe:
Zar nije bolje, da prosti stih vrije?
On ipak priči širi značaj nađe
od danog takta bit versa što skrije.
?
LP, Lidija
LIDIJA:
Na zloge v tvojem prevodu sem poskusno postavila akcente. Zdaj mi pa povej, prosim ... se lahko bere tako, kot sem poudarila? Ker če se lahko, si lepo uspel super prevesti tudi stopico, kar je pri prevajanju sonetov težko! (Malo sem samo zamenjala vrstni red besed v treh verzih, prav tako zaradi stopice :)))
Žal z naglasi ne gre. V hrvaščini so naglasi drugačni kljub temu, da so besede
popoloma enake kot v slovenščini.
Poskušal sem doseči 16 zlogov
rimo čimbolj podobno tvoji
in v čim večji meri ohraniti tvojo vsebino.
Nekaj mi je uspelo, nekaj pač ne...
V verzu, za katerega predlagaš dodatek besede baš
da ćeš baš sve na svijetu učiníti,
je potem en zlog preveč. Imel sem točno tak prevod
pa sem to besedo izločil zaradi števila zlogov.
Ostala dopolnila so sprejemljiva.
Pri verzu
dok želja se u pravi plod ne slije.
sem imel varianto
dok se želje u pravi potok sliju
ki se mi je zdela boljša od prej navedene
vendar mi zakomplicira rime in ednino v nadaljevanju
tako, da sem zadnji hip vrnil v prvo varianto
in izgubil en zlog a tega nisem opazil.
Za dosego enakega naglasa sem pri verzu
da ćeš sve na svijetu učiníti,
našel boljšo varianto
da ćeš sve na svijetu polučiti,
Odlučiti - polučiti / naglasak na u (dolgi u)
Za melodiju in dobiju še nimam ustreznejše variante.
Ob upoštevanju korekcij se bi prevod glasil
SONETNA VJEŽBA
Odlučila si, pisat ćeš sonete,
al' ne čuješ još svu tu melodiju
i rime nekad slog više dobiju,
bez prave stope silnice odlete.
Svejedno ustraješ, jer želiš formu,
jer smogla si se tako odlučiti,
da ćeš sve na svijetu polučiti,
da pjesmi daš primjernu uniformu.
Možda ćeš trebati još mnogo vježbi,
dok želja se u pravi plod ne slije.
A do tada - razmisli malo rađe:
Zar nije bolje, da prosti stih vrije?
On ipak priči širi značaj nađe
od danog takta, bit versa što skrije.
Lep pozdrav
JUR
Na zloge v tvojem prevodu sem poskusno postavila akcente. Zdaj mi pa povej, prosim ... se lahko bere tako, kot sem poudarila? Ker če se lahko, si lepo uspel super prevesti tudi stopico, kar je pri prevajanju sonetov težko! (Malo sem samo zamenjala vrstni red besed v treh verzih, prav tako zaradi stopice :)))
Žal z naglasi ne gre. V hrvaščini so naglasi drugačni kljub temu, da so besede
popoloma enake kot v slovenščini.
Poskušal sem doseči 16 zlogov
rimo čimbolj podobno tvoji
in v čim večji meri ohraniti tvojo vsebino.
Nekaj mi je uspelo, nekaj pač ne...
V verzu, za katerega predlagaš dodatek besede baš
da ćeš baš sve na svijetu učiníti,
je potem en zlog preveč. Imel sem točno tak prevod
pa sem to besedo izločil zaradi števila zlogov.
Ostala dopolnila so sprejemljiva.
Pri verzu
dok želja se u pravi plod ne slije.
sem imel varianto
dok se želje u pravi potok sliju
ki se mi je zdela boljša od prej navedene
vendar mi zakomplicira rime in ednino v nadaljevanju
tako, da sem zadnji hip vrnil v prvo varianto
in izgubil en zlog a tega nisem opazil.
Za dosego enakega naglasa sem pri verzu
da ćeš sve na svijetu učiníti,
našel boljšo varianto
da ćeš sve na svijetu polučiti,
Odlučiti - polučiti / naglasak na u (dolgi u)
Za melodiju in dobiju še nimam ustreznejše variante.
Ob upoštevanju korekcij se bi prevod glasil
SONETNA VJEŽBA
Odlučila si, pisat ćeš sonete,
al' ne čuješ još svu tu melodiju
i rime nekad slog više dobiju,
bez prave stope silnice odlete.
Svejedno ustraješ, jer želiš formu,
jer smogla si se tako odlučiti,
da ćeš sve na svijetu polučiti,
da pjesmi daš primjernu uniformu.
Možda ćeš trebati još mnogo vježbi,
dok želja se u pravi plod ne slije.
A do tada - razmisli malo rađe:
Zar nije bolje, da prosti stih vrije?
On ipak priči širi značaj nađe
od danog takta, bit versa što skrije.
Lep pozdrav
JUR
Komentiranje je zaprto!