osećam da se vratio maj

neke skoro zaboravljene godine

kada smo bili mladi i ludi

(sada smo samo ludi)

slušali smo gramofonske ploče

pili jeftino crno vino

nosili „leviske“ i šišali se „na blesavo“

radili leti preko „student servisa“

švercovali se u vozu za more

igrali košarku za slavu ili za naklonost devojaka

pretvarali se da razumemo Ničea i Hegela

ostajali do kasno u noć sa nekim mislima

budili se sa potpuno drukčijim

sanjali o sreći

iako nismo baš tačno znali

šta bi to moglo da znači...

osećam da se vratio maj

sa svim onim davnim mirisima

osećanjima i obećanjima

odlascima i vraćanjima

čekanjima i iščekivanjima

velikim i malo manje velikim očekivanjima...

osećam da se vratio maj

donoseći sećanja

treperenja

stremljenja i ispunjenja...

osećam da se vratio maj

te neke

ipak nezaboravljene godine

godine u kojoj nije bilo nagoveštaja prolaznosti

godine koju smo dočekali i ispratili kao mnoge druge

godine

u kojoj smo ljubili kao da nam je prvi i poslednji put

u kojoj smo saznali sve o ničemu

u kojoj su nam bile važne neke sada nebitne stvari

osećam da se vratio maj

onaj davni maj

u kojem smo konačno odlučili da odrastemo

da postanemo ljudi

da promenimo planetu

da da sebi dokažemo da možemo sve

(samo ako hoćemo, a hteli smo)

osećam da se vratio maj

po ko zna koji put

razlio se po našim srcima

po našim telima

po našim zenicama

po našim snovima

po našim zamišljenim i izmišljenim plavetnilima...

osećam da se vratio maj...

Milen Šelmić