Želim da te ljubim.

S prvim dodirom usana,
tamo, na nekom bulevaru,
spoznao sam da si to ti.

Moja Helena.

Ja, isluženi ratnik,
sa dušom okorelom,
oporom kao oskoruša,
i ti,
u nestvarnom trenutku bajkovita,
u stvarnom trenutku doživljena,
u mojim snovima nedočarana,
a na javi tako neobično obična.

Gotovo nezamisliv par, zar ne?

Ne znam kad ćemo se ponovo sresti,
ni da li će tvoje grudi
upamtiti moj dah,
ne znam još mnogo o tebi,
(kao što ne znam ni o sebi)
ne znam ni da li si stvarna za mene,
ni da li me tvoja misao uopšte prati...

Puno još toga ne znam,
o tebi, o sebi, o nama,

samo jedno dobro znam,

a to je 
da
svakog trena,
svakog bogovetnog malog trenutka,

želim da te ljubim, Heleno.