TIBETANSKA PISMA
putujem, i moja senka na zreloj
vodi, starosti rešava se svoje, tesne
gubere baca u samožive kupine
i vresak, u krotka stenja u nastupu
svoje veličine: Tibet božanski
domaćin krova i nestrpljenja
što između dva roga grbatog
jaka, mestima ukrašenih solju živih
čela, zastareva kao reč ili vrisak,
kad ti u ustima suviše okleva
Ova pesma je jedna od delova pesme TRIPTIH: TIBETANSKA PISMA. Prva je objavljena na pesem.si 07.05.2016, pod nazivom TIBET, tako da ću ceo triptih objaviti u delovima.
lp
Jagoda
Poslano:
08. 11. 2016 ob 08:36
Spremenjeno:
08. 11. 2016 ob 08:36
Veselim se čitanju dobre poezije.
lpb
Hvala, Branka! :)
lp
Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 08. 11. 2016 ob 00:19
- Prebrano 601 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 258.99
- Število ocen: 10