Ne spavaj tako duboko Zoe

Ne plaši me

Ja nisam poeta  kao ti

Ali znam

Kad srce pesnika nije budno čak i kad spava

Ili još gore

Kad spava tim strašnim snom bez snova

Neko je umro u njemu

I duša se sprema da krene za njim

Nesnovima o ljubavi

Spremaš se da prhneš iz mene

Kao ptica iz razgrađenog gnezda

Zoe moja nebeska

Zar ja zemaljska i prolazna

Ja

Tvoja smrtna  telesna  ljuščica

Zar ja da te podsećam

Da smrt  ljubavi nije u slovu o kraju  između dvoje

U  toj kadenci završnog tona

Nego  u umiranju sna o sebi sa nekim

Probudi se iz te gluve  letargije

Zapevaj

Još jednom pokreni pesmom ljubav Zoe

Snohvaticama

Uhvati se za život  koji nemaš 

Ne zaboravi moć svojih stihova 

I  ne traži opipljivost jave jer nema je   

Sve

I život

I ljubav

I ti

Sve je samo san

&

Ne zadržavaj me  uzalud Neno

Pusti me iz sebe

Pođimo obe 

Pala je poslednja kadenca

Sve

I život

I ljubav

I ti  i ja 

Ne postojimo mojim snom

Nego njegovim…

On nas ne sanja više…

nenamiljanovic